Seme crvena detelina KOLUBARA
Crvena detelina predstavlja visoko cenjenu krmnu kulturu, koja daje veoma stabilnu krmu odličnog kvaliteta i u zemljištu ostavlja oko 100 kg/ha azota. Značajno popravlja strukturu zemljišta i zato je izuzetno dobra predkultura za većinu ratarskih kultura i za razliku od lucerke ne isušuje toliko zemljište. Velika prednost crvene deteline je što podnosi kisela zemljišta kao i veće nadmorske visine 1100 mnv. Dobro uspeva na srednje teškim, zbijenim ali propusnim zemljištima. Uspeva na većini zemljišta gde lucerka ne uspeva.
- Daje visok prinos sena oko 15–16 t/ha, sa sadržajem od 18–20% sirovih proteina.
- Biljke suvisokog i bujnog rasta do 70 cm. Dobro podnose visoku temperaturu.
- Podnose visoku kiselost do 5-7 ph.
- Obogaćuju siromašna zemljišta.
- Koristi se u pojedinačnoj setvi a isto tako može i u smešama.
- Za setvu se preporučuje od 15–20 kg/ha.
Crvena detelina ima žiličast koren, dobro razvijen, dobre usisne moći i prodire u zemljište do dubine od 1,5 m, a u širinu i do pola metra. Biljke rastu do visine od 80cm i može da donese 3-4 otkosa.
Odgovaraju joj nešto više prolećne temperature bez većih letnjih vrućina. Crvena detelina ne sme biti previsoka kada ulazi u zimu, a mora skupiti dovoljno rezervnih hraniva u korenu.
Najbolje predkulture su joj okopavine đubrene stajskim đubrivom (krompir i repica) i žitarice ako se crvena detelina seje u jesen. Obrada zemljišta ista je kao i za lucerku. Zemljište mora biti usitnjeno i mrvičaste strukture. Đubrenjem je potrebno uneti oko 50 kg/ha azota, 150 kg/ha fosfora i 200 kg/ha kalijuma.
Setva crvene deteline
Optimalni rok za prolećnu setvu je 15.3. do 30.4. a za jesenju od 15.8. do 30.9. Setva se obavlja na razmak od oko 12cm na dubinu 1-2cm, a potom valjanje kembridž valjkom.
U smešama najbolje je je sejati sa italijanskim ljuljem i to 12 kg/ha crvene deteline i 15 kg/ha italijanskog ljulja ili u kombinaciji s ježevicom ( 15kg/ha) ili mačjim repkom (10 kg/ha).